Tri scenarija za tržište nekretnina u Bugarskoj duž evrozone

Borislav Gostev, generalni direktor kompanije Super Kredit, učestvuje u emisiji „ImoTiTe“ na Blumberg TV.

Evropska komisija i Evropska centralna banka objavile su izveštaje o konvergenciji, u kojima je glavni zaključak da Bugarska ispunjava kriterijume za pridruživanje evrozoni. Očekuje se da će zemlja postati deo monetarne unije od 1. januara 2026. godine. Ova odluka je pokrenula niz pitanja u vezi sa njenim uticajem na stambeno kreditiranje i tržište nekretnina u našoj zemlji.

Trenutno se mogu razlikovati tri moguća scenarija razvoja tržišta - optimističan, realističan i pesimističan.

Najverovatniji scenario je osnovni slučaj, koji je blago optimističan. On predviđa umeren rast stambenog kreditiranja, u kombinaciji sa ubrzanim rastom cena nekretnina ove godine i postepenim smirivanjem tržišta sledeće godine, objasnio je Borislav Gostev, izvršni direktor Super Kredit , u emisiji „ImoTiTe“ sa voditeljem Hristom Nikolovim.

U realističnom scenariju, očekuje se blagi porast i broja stambenih kredita i njihove prosečne veličine u narednim mesecima i sledećoj godini.

Pored toga, prognoze ukazuju na značajniji porast cena nekretnina do kraja ove godine, nakon čega sledi stabilizacija sledeće godine, istakao je Gostev.

On je precizirao da „smirivanje“ znači ograničavanje godišnjeg rasta cena na najviše 15%, a sledeće godine povećanje u okviru 5-7%

Što se tiče kamatnih stopa na kredite, očekuje se da će one ostati na sadašnjem nivou.

Gostev je takođe komentarisao optimističan scenario, koji uključuje značajno povećanje stranih direktnih investicija – ne samo u sektoru nekretnina, već i u celokupnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, uprkos pozitivnim efektima za zemlju, ovaj scenario može se ispostaviti negativnim za prosečnog Bugarina, jer će dovesti do ozbiljnijeg pritiska na cene stanova i otežati im pristup.

Pesimistički scenario je više povezan sa geopolitičkom nestabilnošću - tekućim ratom u Ukrajini i nepredvidivim carinskim politikama predsednika Donalda Trampa. Ovi faktori bi mogli da neutrališu pozitivne efekte pridruživanja evrozoni i dovedu do globalne neizvesnosti, što bi negativno uticalo i na ekonomiju i na tržište nekretnina i kreditnu aktivnost.

Zaključno, Borislav Gostev je izjavio da najverovatniji scenario ostaje blago optimističan scenario sa umerenim rastom kreditiranja i cena nekretnina.

Izrazio je nadu da će se ekonomija pozitivno razvijati i da će biti sprovedene neophodne reforme kako bi nekretnine bile dostupnije široj javnosti.

U vezi sa uočenim trendom u kojem cene stanova prevazilaze prihode, voditelj Hristo Nikolov je istakao da postoji opasnost da to postane problem. Podsetio je na mere Bugarske narodne banke iz oktobra prošle godine, koje su ograničile kredite sa maksimalnim rokom od 30 godina - utičući na oko 2-3% tržišta. Ranije su banke finansirale do 90-95% vrednosti nekretnine, a sada je ograničenje 85%.

Kao rezultat toga, banke menjaju svoju politiku, ciljajući bolje klijente i nudeći proizvode zasnovane na budućoj tržišnoj vrednosti nekretnine.

Gostev je objasnio da su u praksi troškovi kupovine prilično visoki – pored 3% lokalnog poreza i 1% notarskih troškova, renoviranje dvosobnog stana u Sofiji kreće se između 80 i 100 hiljada leva, a za trosoban stan može dostići 180-250 hiljada leva. To znači da kupci zapravo moraju imati oko 40-50% učešća da bi zaključili posao.

Trenutno su kamatne stope u Bugarskoj među najnižima u Evropi - zemlja je na trećem mestu posle Švajcarske, objasnio je Gostev.

On predviđa da će sa ulaskom u evrozonu banke slediti pragmatičniju politiku cena, koja će biti zasnovana na tržišnim indeksima. Evropska centralna banka već aktivno smanjuje kamatne stope, a prema očekivanjima, one će pasti za još 0,25 poena.

Zaključno je istakao da bi članstvo u evrozoni osiguralo niske kamatne stope i za preduzeća i zajmoprimce.

Pogledajte ceo nastup Borislava Gosteva ovde:

Borislav Gostev učestvuje u emisiji „ImoTiTe“ na Bloomberg TV.

Objavljeni članak je prevod/revizija originalnog članka ili materijala iz odgovarajućeg citiranog izvora. Prema Zakonu o autorskim pravima Republike Bugarske (član 9), autorska prava na prevod ili reviziju pripadaju osobi koja ih je napravila, bez ugrožavanja prava autora originalnog dela.