Šta će se desiti sa cenama stanova kada se uvede evro?

Tržište stambenih nekretnina u Bugarskoj je predmet detaljne stručne analize, jer su poslednje godine karakterisane ubrzanim rastom cena, rekordnim brojem transakcija i visokom aktivnošću u hipotekarnom sektoru. Iako podaci ukazuju na stabilnost, ona je često rezultat očekivanja i dominantnih narativa, a ne nužno objektivnih ekonomskih osnova.

Pristupanje evrozoni uvodi novi institucionalni okvir, ali se očekuje da će uticaj na cene biti prilično indirektan – kroz lakši pristup kreditima i promene u ponašanju bankarskog sektora.

Prema procenama stručnjaka, tržište se približava svom vrhuncu, a predstojeći izazovi biće povezani sa promenama u stavovima potrošača, dinamikom kreditiranja i potrebom za ravnotežom između ponude i potražnje.

Borislav Gostev, generalni direktor   Super kredit

Očekuje se da će 2025. godina biti vrhunac za tržište nekretnina, sa prognoziranim rastom cena od 15–18%, uz podršku povećane potražnje i ograničene ponude. Nakon 2026. godine očekuje se normalizacija i prelazak na umereniji jednocifreni godišnji rast od 6–10%, u skladu sa rastućim prihodima i mogućom primenom novih makroprudencijalnih mera od strane BNB kao odgovor na aktivnost u hipotekarnom sektoru. Primeri iz Letonije i Litvanije pokazuju da cene kuća mogu da rastu čak i uz nisku inflaciju, dok Hrvatska beleži dvocifreni rast uprkos visokim kamatnim stopama. Ovi primeri potvrđuju da dugoročna dinamika cena uglavnom zavisi od prihoda, ekonomskog okruženja i ponude, a ne od samog uvođenja nove valute.

Promena valute biće prvenstveno tehnički proces, jer je trenutno oko 95% hipotekarnih kredita u levovima i biće automatski konvertovani po fiksnom kursu od 1,95583. Za 2026. godinu, očekivanja u bankarskom sektoru u našoj zemlji su da se zadrže trenutne referentne kamatne stope, koje su vezane za domaću depozitnu bazu. Postepeno će se deo kredita verovatno početi orijentisati ka evropskim referentnim indeksima kao što su EURIBOR i €STR, što će dovesti do postepenog usklađivanja kamatnih marži sa onima u evrozoni. Kamatne stope na stambene kredite u Bugarskoj i dalje su među najnižima u EU, trenutno se kreću između 2,19% i 2,80%.

Primeri iz poslednje tri zemlje koje su se pridružile evrozoni – Hrvatske, Litvanije i Letonije – jasno pokazuju da uvođenje evra nije dovelo do naglog rasta cena nekretnina. Podaci Evrostata i Evropske centralne banke ukazuju na jednokratni i ograničeni efekat, koncentrisan uglavnom u prvom mesecu nakon promene valute. Tokom ostatka prve godine, na kretanje cena i broj transakcija uglavnom su uticali značajniji faktori kao što su prihodi, kamatne stope i obim ponude. Evrozona može imati kratkoročni administrativni i psihološki uticaj na vreme obavljanja transakcija, ali ne i na stabilnost cena. Očekuje se da će tržište mirno prihvatiti tranziciju, bez značajnih strukturnih šokova.

Glavni pokretač tržišta nekretnina ostaće bugarska domaćinstva, čiju kupovnu moć podržavaju rastući prihodi i relativno niske kamatne stope. Najaktivniji će i dalje biti kupci sa višim prihodima, među kojima značajan deo čine državni službenici sa već povećanim platama. Investitori koji kupuju za izdavanje nastaviće da pokazuju interesovanje za Sofiju, Varnu, Plovdiv, Burgas i za turistička područja. Bugari koji žive u inostranstvu, zajedno sa stranim kupcima, dobiće dodatne pogodnosti zahvaljujući evru, koji transakcije sa nekretninama čini transparentnijim i praktičnijim za obavljanje.

Pročitajte ostala stručna mišljenja i ceo članak u originalu ovde - Dnes.bg.

Objavljeni članak je prevod/revizija originalnog članka ili materijala iz odgovarajućeg citiranog izvora. Prema Zakonu o autorskim pravima Republike Bugarske (član 9), autorska prava na prevod ili reviziju pripadaju osobi koja ih je napravila, bez ugrožavanja prava autora originalnog dela.