Шта ће се десити са ценама станова када се уведе евро?

Тржиште стамбених некретнина у Бугарској је предмет детаљне стручне анализе, јер су последње године карактерисане убрзаним растом цена, рекордним бројем трансакција и високом активношћу у хипотекарном сектору. Иако подаци указују на стабилност, она је често резултат очекивања и доминантних наратива, а не нужно објективних економских основа.

Приступање еврозони уводи нови институционални оквир, али се очекује да ће утицај на цене бити прилично индиректан – кроз лакши приступ кредитима и промене у понашању банкарског сектора.

Према проценама стручњака, тржиште се приближава свом врхунцу, а предстојећи изазови биће повезани са променама у ставовима потрошача, динамиком кредитирања и потребом за равнотежом између понуде и потражње.

Борислав Гостев, генерални директор   Супер кредит

Очекује се да ће 2025. година бити врхунац за тржиште некретнина, са прогнозираним растом цена од 15–18%, уз подршку повећане потражње и ограничене понуде. Након 2026. године очекује се нормализација и прелазак на умеренији једноцифрени годишњи раст од 6–10%, у складу са растућим приходима и могућом применом нових макропруденцијалних мера од стране БНБ као одговор на активност у хипотекарном сектору. Примери из Летоније и Литваније показују да цене кућа могу да расту чак и уз ниску инфлацију, док Хрватска бележи двоцифрени раст упркос високим каматним стопама. Ови примери потврђују да дугорочна динамика цена углавном зависи од прихода, економског окружења и понуде, а не од самог увођења нове валуте.

Промена валуте биће првенствено технички процес, јер је тренутно око 95% хипотекарних кредита у левовима и биће аутоматски конвертовани по фиксном курсу од 1,95583. За 2026. годину, очекивања у банкарском сектору у нашој земљи су да се задрже тренутне референтне каматне стопе, које су везане за домаћу депозитну базу. Постепено ће се део кредита вероватно почети оријентисати ка европским референтним индексима као што су EURIBOR и €STR, што ће довести до постепеног усклађивања каматних маржи са онима у еврозони. Каматне стопе на стамбене кредите у Бугарској и даље су међу најнижима у ЕУ, тренутно се крећу између 2,19% и 2,80%.

Примери из последње три земље које су се придружиле еврозони – Хрватске, Литваније и Летоније – јасно показују да увођење евра није довело до наглог раста цена некретнина. Подаци Евростата и Европске централне банке указују на једнократни и ограничени ефекат, концентрисан углавном у првом месецу након промене валуте. Током остатка прве године, на кретање цена и број трансакција углавном су утицали значајнији фактори као што су приходи, каматне стопе и обим понуде. Еврозона може имати краткорочни административни и психолошки утицај на време обављања трансакција, али не и на стабилност цена. Очекује се да ће тржиште мирно прихватити транзицију, без значајних структурних шокова.

Главни покретач тржишта некретнина остаће бугарска домаћинства, чију куповну моћ подржавају растући приходи и релативно ниске каматне стопе. Најактивнији ће и даље бити купци са вишим приходима, међу којима значајан део чине државни службеници са већ повећаним платама. Инвеститори који купују за издавање наставиће да показују интересовање за Софију, Варну, Plovdiv, Burgas и за туристичка подручја. Бугари који живе у иностранству, заједно са страним купцима, добиће додатне погодности захваљујући евру, који трансакције са некретнинама чини транспарентнијим и практичнијим за обављање.

Прочитајте остала стручна мишљења и цео чланак у оригиналу овде - Dnes.bg.

Објављени чланак је превод/ревизија оригиналног чланка или материјала из одговарајућег цитираног извора. Према Закону о ауторским правима Републике Бугарске (члан 9), ауторска права на превод или ревизију припадају особи која их је направила, без угрожавања права аутора оригиналног дела.